МАРИНКО ЂУРЕТИЋ

Пролази вријеме али туга и бол за тобом никако неће проћи. Кажу да вријеме лијечи али не лијечи мајчино срце које чезне и вене за својим дјететом већ само научи да носи бол и да живи с празнином која никада више неће бити попуњена. Недостаје нам твој глас, твој загрљај. Док год дишемо живјећеш у нама, у свему што је дио нас. Рано наша вјечна. Туго и жељо недосањано. Откинуо си нам крило и завио у вјечну тугу. Љубави наша и поносу. Воли те увијек и заувијек,