МАРИНКО ЂУРЕТИЋ

Само ја знам колико је дуга и колико је тешка – Колико пута сам стала видјевши да прелазиш улицу, да излазиш из неке радње, да ми долазиш... Жеља је једна а стварност друго. Стварност ми каже да ћу те увијек жељети, увијек чекати, увијек се надати али узалуд јер ми нећеш никада доћи да ћу ову бол увијек имати. Боли ме твоја бол, боли твоја младост, боли то што си ме оставио а тјеши то да си на неком бољем и љепшем мјесту, мјесту које заслужује твоја добра душа. Нека ти наша туга и сузе не ремете мир, нека ти анђели буду пратиоци и нека ти душа царује, царе мој. Воле те твоји