МАРИНКО ЦАКОВИЋ

Немам те, знам, али није то заувијек, заувијек не постоји. Враћаш се кроз снове, сјећања и кроз успомене. Постојиш у свакој сузи која падне, у сваком трену кад ти име изговарам. Заувијек са нама сиједа коса, ведар осмијех и поштено срце.