МАРИНКО

Рано моја и туго моја. Пролазе мјесеци а ја чекам да ми дођеш и да нам се радујеш кад ти дођемо. Нема те. Нијеси ме тако научио. Нијеси ми тако обећао. Узалуд молим да се пробудим и да ово буде свима сан. Не могу те украсти анђелима јер те не дају због твоје добре и племените душе. Спавај ми поносу мој и нека ти душа царује. Чувамо те у срцу и души.