МАРИНКА ЂУРЕТИЋА

Рано моја доживотна, туго и поносу. Добро моје велико. У свему те видим, у свему тражим, чекам те и окрећем се. Надам се да ћеш ми доћи као што си ме навикао, а онда плачем јер постајем свјесна да те нема и да ми нећеш доћи. Плачем јер сам имала најбољег брата којег сестра може имати. Будно си ме пратио, помагао, дјецу пазио, и био стијена у моме животу, а и сада си док сијаш негдје међу звијездама, звијездо моја највољенија.