МАРИНЕ ПУХАЛО

Година пуна туге и бола, а ја се не могу помирити са тиме. Моји погледи те свуда траже. Разум схвата, срце не прихвата да те нећу видјети никада, само у мислима, једина срећо! Рана у срцу доживотна, али љубав према теби вјечна. Сјећања навиру, туга не јењава. Мој живот је само лажни сјај. Питам се како даље? Али сам поносна што сам те имала насмијану, храбру, племениту и несебичну. Ипак у овом мом рањеном срцу постоји утјеха, звање бако од унучади Уне, Таре и Лазара. Марина срећо! Хвала ти на великој пажњи према мени за то мало твог кратког живота. Нека твоја мила душа и златан осмијех нађу мир поред твога оца и тетака Невенке и Рајке.