Година дана је од смрти моје једине ћерке
МАРИНЕ ГЛАВАТОВИЋ
Срећо моја, прошла је година откад си ме напустила, а сваки дан је исти тежак и празан без тебе, а бол за тобом не престаје нити ће икад престати. Била си мој понос, моја радост и моја снага, мој ослонац и бескрајна и једина љуба! И данас боли исто као и оног дана кад си ме напустила јер је твој одлазак оставио је неизбрисив траг туге. Знала си колико те волим, али никад нећеш знати колико ми недостајеш па ми само остаје сјећање на твоју безграничну доброту и љубав коју си ми несебично пружала. Живјећеш у мени у сваком дану кроз најљепше успомене и сјећања јер је твоја љубав и доброта заувијек уткана у мој живот. Сунце моје, ни бол ни тугу вријеме не брише већ што дани пролазе боли ме све више и више.
Твоја неутјешна мајка БОЖИДАРКА КАЖИЋ
