Четрдесети је дан без моје јединице

MARINE

МАРИНЕ

Зар си толико жељела да видиш свог тату? Зар си му толико недостајала? Не, ниси тако хтјела! Вољела си живот. Али болест је била јача од свега. У сваком је трептају твој лик. Од туге немоћна. Али једино знам да сте загрљени. Твоји Уна, Тара и Лазар ме тјеше и дају наду о неким бољим данима. Сине, хвала ти што си била моја!


За живота твоја неутјешна мајка ДРАГИЦА