МАРИНА МИРОВИЋ

Ћиро мој, четрдесет дана је прошло, али срце још не прихвата да те нема. Недостајеш у сваком дану, у свакој успомени у свему што нас подсјети на тебе. Остала је љубав коју ни смрт не може однијети и успомена коју ћемо чувати док год живимо. Воли бих да могу да те загрлим још једном да ти кажем оно што нисам стигао. Зато данас, као и сваког дана само једно могу рећи: Хвала ти што си била моја сестра, чувај нам мјесто међу звијездама, а ми ћемо те чувати у срцу.