МАРИНА Мирослава ЈОВАНОВИЋ

Нема те, а тако фалиш, као шапат у глуво доба, као срце које куца кроз тишину. Како је тамо горе, с друге стране ? Јеси ли нашла мир, ил` нам још шапћеш изнад звијезда, изнад дуге ? Овдје нас тишина гуши. Овдје је празнина твоја најтежа. Тамо је лакше, тамо је спокој. Само знаш, фалиш и фалићеш довијека.