Сјећање на моју бабу
Марију Мару Кнежевић
Отишла си неочекивано, јако брзо и рано. Бол и празнина коју осјећам за тобом, вријеме не може ублажити. Пружила си ми безусловну љубав и подршку, а остала је само туга што те више нема. Надам се да си тамо негдје пронашла своје небеско царство, и да у миру почиваш. Твојим одласком, небо је добило још једну звијезду, али моје срце заувијек чува твоје свјетло. Хвала ти за сваки тренутак који си ми посветила, док си била ту, међу нама. И што те се сјећам по осмијеху, и бескрајној доброти. Хвала ти на свему, дивна моја душо.. Недостајеш за загрљај и за разговор, али знам да нас све посматраш, и да си поносна. Сјећање на тебе, живјеће вјечно у мом срцу. Без тебе ниједна срећа није потпуна. Никад нећеш престати да ми недостајеш. Била си најбоља баба на свијету! Волим те, заувијек!
Твоја унука САРА СТЕВАНОВИЋ