МАРИЈИ

Драга наша Машо, твој живот би као трептај ока... и угаси се, овдје на Земљи, као варница... Зашто око мора да лије ријеку суза, за твоје двадесет и три године, које земља покри...? Зашто нам осмијех остави на слици...а превелику тугу у срцима свих који те знају...? Зашто си морала да "пожуриш" код бабе Неше, чија си миљеница била...? Много тога... "зашто", а ниједно "разумно" - "зато" - Кажу: "Бог узима најбоље, за своју војску Анђела"... Сигурна сам да је то Истина! Да сачува тај твој осмијех... и да тебе придружи Анђелима својим! Тужни и претужни што си "отишла" од нас, почивај у миру, у Царству небеском, међу Анђелима! И пази на нас, Анђеле наш!!!