МАРАШ ГОРАН

Драги брате, данас као и прије три године душа једнако боли. Вријеме није лијек већ свједок туге и празнине. Не прође ни дан да се не запитам зашто? Зар твоја доброта и честитост нијесу заслужили бољу судбину. Не видим те, не чујем те, али осјећам да си ту. Заувијек у мом срцу и мислима.