МАНОЈЛА ЗЕЧЕВИЋА

Боли овакав растанак који ја и ти нијесмо жељели, а против којег сада нема лијека. Боли што је твој живот кратак био. Боли празнина, која никад неће бити попуњена. Боли немогућност да још нешто урадим за тебе. Боли што ћу те звати, а ти ми се нећеш јавити. Боли што ћеш свуда да фалиш и што ћеш увијек бити неко ко недостаје. С љубављу и тугом чуваћемо успомену на тебе, јер нема смрти док је оних који те воле.