МАЈСКИ БОЉЕВИЋ

Данас се навршава четири године како те нема, нема, ниси поред нас, а посебно поред нашег сина. Памтиће те по сигурности и безбрижности, топлини, њежности и доброти коју не може описати ријечима. Био си човјек којег би свако пожелио имати крај себе. И данас у људима тражим ту твоју доброту, твој осмјех, ту душу која је знала вољети искрено, начин на који си ме звао. А онда је дошао дан којег сам се цијели живот бојала. Дан када си одлазио са овог свијета. У тој соби постојали смо само ти и ја. Двоје људи које је живот уморио. Гледала сам у твоје очи и први пут видјела страх и тишину човјека који зна да одлази. Тада ми је срце пукло на хиљаду дијелова. Узела сам те за руку и док сам те грлила последњи пут имала сам осјећај да грлим сваку непроспавану ноћ, сваку рану коју сам носила, твој глас, осмјех и љубав која према теби никад неће проћи. Срце твоје име заувијек чува. Гдје год се окренем осјетим да нас гријеш, сунце моје.