МАЈСКИ БОЉЕВИЋ

Три године без тебе, Лепи Мој, у ово доба године највише нам фалиш. Као везана звијер отимала сам те канџама од смрти, од страха, бола и немоћи у венама се ледила крв, надала сам се да ћемо још једном преварити точак судбине. Ја не желим судбину да прихватим, душа ми пуца од бола, морам наставити због свега што смо прошли. Нико ми те не може замијенити, са тобом сам била неупоредива и даље његујем, чувам, и браним ову љубав од најгорих људи и осјећања. Фалиш нам, твој загрљај, топлина, брига, заштита да ми измамиш осмијех. Са чежњом тражим те у сновима, ја причам са тобом, љубим твоју сјенку па ми се срце смири, знам да нијесам сама и опет бих ти дала живот - само теби. Твојој вјечној кући долазим често, срце тужно плаче над леденим гробом, а ти мирно спавај, нека те анђели однесу гдје не живе патња и злоба. Волимо те!