МАЈКО

Колико пута сам се окренуо да те опет видим пред улазним вратима како ми машеш док одлазим, али увујек видим празну столицу гдје си некад сједела и чекала ме...још увијек очекујем твој телефонски позив да ме питаш како сам и да ми желиш само чути глас... Још увијек хоћу да те зовем, али глас остаје дубоко у грудима да уз јецај знам да те нема, ни испред врата, ни на столици, али увијек ћеш бити ту у мом срцу, драга моја мајко.