МАЈКО

А тек смо требали да живимо прољећа, љета... да се радујемо... Сад смо сви ту, опет си нас окупила, а Ти... Ти си негдје, негдје далеко, сигурна сам можда негдје гдје је душа тражила да се смјести, да те смјести у рају, да одмараш са анђелима, да нас волиш, да нам се и радујеш... Знам да си срећна и ако ме ниси сачекала да те загрлим најјаче... И да знаш да сам љута, требала си нас сачекати... Волим те, јако...