Вољена
МАЈКО
Прошла је једна година без тебе, а бол у грудима је јака као и првог дана. Ни вријеме, ни ријечи, ни свијет око мене не могу испунити празнину коју си оставила. Била си мој ослонац кад се све рушило. Била си свјетлост која је обасјавала мој пут у најтежим тренуцима. Хвала ти на свему, што си живот посветила нама, што никада ниси дозволила да осјетимо колику бол у себи носиш, хвала ти што си мојој дјеци била дјетињство. Твој живот је прича о храбрости, тишини која говори више од ријечи, љубављу која никад не тражи ништа за узврат. Утјеху због твог одласка налазим само у томе да си сад без боли у загрљају са онима који су ти овдје превише недостајали. Твој глас, твој осмијех, твоја снага још увијек живе у нама. Све што сам ја данас, све што су моја дјеца, дио је тебе. Љубав и захвалност што баш ти си била моја мајка никада неће изблиједити.
Твоја кћерка СЛАВИЦА