МАЈКО

Зашто је судбина тако окрутна била, лавице моја? Зашто нас је раставила? Зовем те тихо, одговора нема – твоја уста заувијек су нијема. Пролази вријеме, тугу не брише, сјећање на тебе боли све више. Волимо те, вило наша!