МАЈКЕ

Прошле су двије године а празнина коју си оставила не престаје да боли. Живјела си за нас, а ми данас живимо од сјећања на тебе. Вољена наша, у срце уткана. Привилегија је била звати се твојом дјецом и носити твоје име. Све најљепше ријечи које узнамо не би те могле описати ни дијелом. За нас си била све – жиовот, смисао, очи и душа. Живот нас је, нажалост, рано ускратио за твоје загрљаје, савјете и топле ријечи. Твој лик је заувијек остао празник за нашу рањену душу, а твоје добро срце и безусловна љубав аманет су да кроз живот идемо заједно и достојно, онако како си нас учила. Надамо се да си поносна на нас. Постоји љубав коју смрт не прекида и туга коју вријеме не лијечи. Волимо те и носимо у сваком даху, у свакој мисли, заувијек.