МАЈЦИ

Нема више ноћи и дана које смо живјели, постале су вјечна рана. Само тиха патња која скрива трагове у грудима. Са тобом је било лако и на војску кренути а сад само као усамљен војник пред вјечном сликом стојим. Мала је ријеч мајком те звати сад само у срцу стојиш као свијећа која гори за живот вјечни. Колико је само велико бити мајка као ти а сад само мали простор остаје гдје нема мјеста ријечима које град нови живот без тебе. Оставила си ме мајко у сигурне руке, знала си ко ће да ме чува, Бојан и Андреј твоји што их нијеси одвајала од својих синова. С браћом ћу и даље како си нас учила, будите достојни свега, да се држиом да будео као тврђава, а ти с неба гледај и буди поносна на своја чеда.