МАЂО

Рођено моје, тешко је и претешко.Како сестра да се опрости од тебе, кад си у мојим очима још увијек оно мало дијете са прелијепим локнама!Био си брат о каквом су други могли да маштају. Мој понос моја снага, моја радост и срећа. Како да живим без твог гласа, осмјеха, твојих шала, којима си свакодневно уносио радост и срецу у мој живот. То проклето језеро да зна колико си ми значио никад те неби узело. Иако си био млађи, увијек си ме знао посавјетовати и охрабрити. Али ми нијеси припремио на живот без тебе! Али борац сам ја издржаћу, јер си нам у аманет оставио два анђела. Чуваћу их и вољети као што сам вољела тебе. Воли те твоја сестра.