МАЂА КАЛУЂЕРОВИЋА

Шест мјесеци откако је наш свијет постао тиши, а наши животи заувијек другачији. Прерано си отишао, а толико је још живота било пред тобом. Вријеме које пролази не доноси заборав, већ још већу чежњу и сјећање на тебе. Недостајеш нам у сваком дану, у сваком разговору, у свему што долази, недостају нам твој глас, твој осмијех, твоја ријеч и сигурност коју си нам пружао. Судбина нам није дала довољно времена с тобом, али нам је оставила љубав и успомене које ћемо чувати док смо живи. Живиш у свему што си нам био и у свему што ћемо заувијек носити у себи. Твоја љубав остаје наша снага, а твој долазак рана која не зараста. Јер се на овакве губитке не навикава - с њима се само учи живјети. Почивај у миру, наш вољени, нека ти душа пронађе спокој. Нијесмо те могли сачувати од смрти, али ћемо те чувати од заборава, вољети као и до сада и носити у срцима док поново не будемо заједно.