МАЋИЋЕ МОЈА

"Година прође, дан никад!" Ноћи су ми најдуже и најтеже. Туга ми се увуче у сваку пору, заустави дах, а појача недостајање. 365 дана, а ни један, да ми ниси у мислима, прошао није! Јака сам ја, онако као што знаш, нико помислио не би да ми неко фали. А не знају да сам пола себе оног дана спустила са тобом, и да сам пола дјетињства истог дана изгубила. Нико не зна колико сам пута за ових годину дана дошла теби, само да се испричамо, насамо, као увијек. И данас ћу бити јака, изгледаћу као да ме ништа не боли, али знам да ти знаш. Опрости ми што сам ноћу слаба, што ти пореметим мир. Знам да се не љутиш на мене, твоју. И знам да си ту, јер не постоји смрт, само сеобе. До поновног сусрета чувај ме. ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!