ЛУКА Влада РАИЧЕВИЋ

Растао си уз крило своје мајке. Увијек пажен до максимума, од хране до хигијене а највише љубави… Нијесам те никад остављала самог. Водила те у школу а највише носила. Радовао си се д‌јеци и показивао солидно знање. Нестаје ти добар отац, а ја и даље настављам да се борим за тебе. Био си ми моја душа, моје срце, миран, добар а пуно везан за мене. Увијек поглед очију уперен према мени. Али дошао је и тај тренутак, за који се нисам надала. Уз доручак изненада испусташ душу - отказује срце. За мене нестаје свијет. Јер ти си био моје све у животу, једино дијете, моје срце, моја љубав. Како ћу да живим без тебе? Без твог осмјеха, без твоје доброте и топлине. А сада си пошао у загрљај свог доброг оца, који те пазио и који ће бити уз тебе и мене замијенити. Најдражи мој знаш колико сам те вољела и пазила, али немогах да те спасим. А сада почивај у миру са својим оцем, а ја док сам жива мислићу на тебе, на вас. Неизмјерну захвалност дугујем твом добром ујаку Драгу Перишићу, који је све ове године долазио, помагао, звао и бринуо се о нама.