ЛУКА РОГАНОВИЋ

Вољени мој сине, ево двије године безнадежно чекам да се појавиш онако висок са својим руксаком као увијек, да ти се лице озари осмијехом, да ми казеш Мајко ,ево ме. Срећо и туго моја највећа, што ми оде тако млад, што не испрати прво мајку, остави ми само живу рану.