ЛУКА БУЛАТОВИЋ

Мили мој Лука, надам се да си нашем оцу и мајци олакшао своју душу и испричао боли које су те одвеле на овај пут без повратка. Тебе који си за живота градио темеље само часног и поштеног живљења. Поносу наш непреболни. Зашто, мој Лука? Зар да ти пишем на папиру умјесто да те чекам да ми као и увијек први дођеш да са Тобом подијелим своје радосне вијести, да се радујемо успјесима твоје и моје дјеце, наших породица. Али упркос овој суровој истини знај да си у нашим срцима увијек присутан, вољен и никада заборављен. Мили мој Лука, моја најсјајнија звијездо на небу.