Вољени хероју мој,
ЉУБОМИРУ ЉУБУ НИКИЋУ
Стуб наше породице, мајстор живота, то си био ти, мој драги деда. У твом погледу зрачила је мудрост, а у твојој руци наша сигурност и утјеха. Најљепше и најбезбрижније дјетињство заувијек ћу памтити по мом хероју, моме дедици. У рају гдје вам је и мјесто чека те Некица, док сам мала била увијек си га критиковао што ме зеза, сада га критикуј што ми оволико фали.. Знам да сте позвани на Небо јер је Небо за хероје и анђеле као што сте ви били. Ово није збогом, само довиђења... До наредног сусрета.
Твоја унука ЛАРА, праунук ЈАКОВ и зет ЗОРАН