ЉУБОМИРА ЉУБА НИКИЋА

Прошло је шест мјесеци откако си отишао, а наше срце још не може да прихвати да те нема. Вријеме пролази, али бол остаје. Они који кажу да вријеме лијечи – не знају шта значи изгубити тебе. Борио си се данима, мјесецима... свакидах био ти је борба, желио само једно – да останеш још мало, да дочекаш да ожених Матију. Жеље су биле у очима чак и онда када ти је тијело посустајало. Зато боли још више, јер си заслужио мирнији пут. Данас живимо с твојим успоменама и савјетима. Живиш у нашим срцима, у сваком кораку, у свакој одлуци, у свакој сузи и сваком осмијеху. Волимо те док постоји дана и ноћи.