ЉУБОМИРА Ђорђије ЛАКОЧЕВИЋА

Тешко је наћи праве ријечи кад срце пара туга и бол. Не прође дан када ти се не сјетим и дланове залијем сузама, јер си ме изненада напустио, мили брате. Празнина је неописива, а бол неумољива, туга вјечна. Тихо живио, тихо умро. Сад си требао да уживаш у загрљају својих унучића. Нек ти душа почива у рају.