Нашем вољеном оцу и супругу
ЉУБОМИРУ ПЕРОВИЋУ
Прошло је шест мјесеци откако те нема, а чини се као да си јуче био ту - са осмијехом, савјетом, тишином која је говорила више од ријечи. Учимо да живимо без тебе, али не престајемо да живимо са тобом - у мислима, у причама, у успоменама које не блиједе. Захвални смо Богу што си био наш. И молимо се да ти подари вјечни мир, онако како си ти нама давао мир док си био овдје. Вјечна ти слава и хвала. Нека ти душа почива у миру.
Твоје: ВУКИЦА, НИНА и ИВАНА