ЉУБОМИР ЈОКОВИЋ

Ујо, како смо те звале од када за себе знамо. Тешко је доћи на твој кућни праг, а да нас не дочекаш са осмијехом и топлином на лицу. Кад тебе смо имале топлину дома коју више осјетити нећемо. Хвала ти што си био дио нашег дјетињства ослонац, узданица, понос кад год нам је тешко било. Твој ведар, насмијан, топао лик чуваћемо од заборава и поносно спомињати твоје име.