ЉУБИЦА ЉУБОЈЕВИЋ

Недостајеш… Недостаје твој осмијех на вратима куће, недостаје твоја радост за наше успјехе, твоја брига за наше путеве, твоја мудрост за наше одлуке, твоје стрпљење и разумјевање за све. Недостају пажљиво бирани поклони, најљепше честитке, твоје успаванке, твоје приче. Недостајеш, мајко, у свакој неизговореној ријечи, скривеном уздаху. Недостајеш.