ЉУБИША ПРОДАНОВИЋ

Четрдесет дана је откако је утихнуо твој глас, откако је наш дом и наш живот остао без тебе. Још увијек те тражимо погледом, још увијек очекујемо да се појавиш на вратима, да чујемо твоје кораке, твој глас. Драги наш Љубиша, био си супруг који је био наш ослонац, отац који је био наше сигурно мјесто и човјек чија је доброта оставила траг у свима који су те вољели. Посебно боли, оно што смо мислили да ћемо још заједно проживјети. Још толико тога је остало неизговорено, незагрљено и недоживљено. Хвала ти за сваки дан који си провео са нама, за љубав коју си нам дао, хвала ти што си био наш. Живјећеш у нашим причана, у нашим успомена, у нашим срцима. Ниси више поред нас, али ћеш заувијек бити у нама. Почивај мирно, наш вољени Љубиша. Нека те анђели чувају, а Господ подари вјечни мир.