ЉУБИША -ЉУБО ПЕЈОВИЋ

Прође деценија од кад смо се раздвојили али колико год времена прошло сјећања не блиједе, већ годинама јачају кад тебе видимо у себи, тад смо најпоноснији јер знамо да смо твоји, бреме које си оставио је тешко носити јер си био велик, вољен и поштован. Дугујемо ти једно велико хвала, хвала што си био најбољи муж и отац, и што си својим животом учинио да нам многа врата буду отворена. Бол не јењава, али нећемо поклекнути, то смо обећали. Уздигнуте главе газимо твојим стазама надајући се да ћемо једног дана бити очеви какав си ти био нама. Вјерујемо да ћемо се једног дана поново срести, а до тада ћемо живјети тако да будеш поносан на нас, обећавамо ти.