ЉУБИНКИ ВУКЧЕВИЋ

Након толико предивних година које смо провеле заједно, током којих си ме стрпљиво слушала, храбрила и несебично помагала, дошао је тренутак да учиним оно што никада нијеси допустила, да ти захвалим за сву доброту, снагу и вријеме које си ми даровала. Схватих, пријатељи су начин на који се Бог брине о нама. Љушо, умјесто поклона за вјенчање, пишем ти последњи поздрав. Утјехе нема. А надала сам се, узвраћена љубав и жеља за животом побиједиће болест, да ништа не може угасити сјај у Твојим очима. С љубављу коју смрт не прекида.