ЉУБИНКА – ТАЊА ВУЧЕВИЋ

Прошло је четрдесет дана откако си отишла, а мени се чини као да си тек јуче била овд‌је, да си ме загрлила онако како си само ти знала. И даље чекам да те чујем, да ме зовнеш Лаки. А умјесто тога, остала је тишина — тишина која боли. Недостајеш ми више него што ријечи могу рећи. Била си ми друго мајчинско срце, заклон у свим олујама живота. Код тебе сам увијек налазио мир, разумијевање и љубав какву само ријетки имају среће да осјете. Ових четрдесет дана учим да дишем с тугом, учим да корачам са празнином у грудима. И сваки дан, сваки сат, сјетим се тебе — твоје доброте, твоје снаге, твог осмијеха који је гријао душу. Не умире онај кога волимо. Ти си у сваком мом кораку, у свакој мојој молитви. Твоја љубав остаје овд‌је, у мени, да ме води и чува док се опет једног дана не сретнемо. Волим те Њуле, и вољећу те док дишем.