ЉИЉАНИ

Нијеме пред болом и љуте на судбину... Заувијек ће нам осмијеси бити непотпуни. Један угао увијек резервисан за сјећање на тебе. Нисмо прихватиле и не прихватамо, туго наша прерана. Ако је овако морало, ти путуј мирно, Јована је наша колико и твоја. Недостајаћеш...