ЉИЉАНА КОВАЧЕВИЋ

Драга секо и тетка, још се питамо зашто је дошао такав тренутак растанка и да ти тако одеш на пут без повратка? Онога дана кад си отишла и добила своја крила, наша срца су се преполовила. Остала је једна велика празнина, која никад неће зацијелити. Јер како пролази вријеме, туга и бол за тобом су све већи и већи, и све више и више нам недостајеш. С љубављу и поносом те помињемо, и тако ћемо чувати успомену на тебе, јер вољени не умиру, већ живе у нашим срцима.