Љиљана Чађеновић

заклопила је своје очи Отишла си тихо , баш онако како си и живјела с’ благим осмјехом и срцем пуним љубави. Твој живот био је нит доброте која је спајала нашу породицу, а твоје ријечи су биле топли заклон. Била си вољена , не зато што си била моја тетка , већ зато што си била свијетло у којем се гријало моје срце. Вјерујем драга моја да ћемо се опет срести на неком љепшем мјесту гд‌је нема бола, вријеме не пролази , а загрљај траје вјечно. Чуваћемо те од заборава заувјек.