ЉИЉА

Они који су је вољели, знају зашто је била принцеза. А ја? Ја сам била ту када се родила, дала јој име и увјек била и остала старија сестра, само за њу. Она је то знала, као што је знала колико је волим и колико ми значи. Знала је да нама ништа не значе вријеме, ријечи и даљина. Вријеме стаје од Љиљиног осмјеха, погледа и ријечи: „моја Мацо“. Довољно је било да кажеш: „Мацо“ и ту сам! Обије смо знале да смо ту једна за другу! Једина љубав коју ништа и нико не може покварити је љубав сестре! Чаробна ријеч – сестра, отвара све браве, помјера границе, не захтијева провјеру и вјечна је! Моја Љиљо, сваки твој дан, био је и мој дан, а била сам, како је тата некада знао рећи: “Љиљин дрвени адвокат”! Данас боли што нисмо побиједили болест, што моји дани више неће бити и твоји, јер си отишла, кажу, на боље мјесто! Ја знам да је твоје најбоље мјесто међу нама који те толико волимо! Не тјеши и никада неће утјешити то што ћеш заувјек остати у нашим срцима и мислима, нити то што живиш у свакој мојој ћелији, рано моја непреболна! Хвала Љиљином Алеку што јој је пружио све оно за чим је трагала и жељела и био уз њу надљудски се борећи за њен живот и њихову љубав. Хвала свима који су били уз Љиљу и нас у њеној борби за живот. Нећу се никада опростити са тобом, ти знаш да сам ту….