Драга наша
Љикице
Дошао је дан када се морамо заувијек опростити од тебе. Толике године пријатељства, а потом и кумства са тобом и твојом породицом, прошле су без иједне ружне ријечи или тренутка. То је богатство које се не може измјерити и које ћемо заувијек носити у срцу. Твоја доброта, благост, искрен осмијех и ведар дух оставили су неизбрисив траг у нашим животима. Била си особа која је својом топлином чинила да се сви око ње осјећају боље, и управо по томе ћемо те памтити док смо живи. Љикице наша, нека ти је вјечни мир. Почивај спокојно и поздрави нам маму. Једног дана, вјерујемо, поново ћемо се срести. Нека ти је лака земља.
Страдо, Тања, Бато и Вања са породицама
