Лидије Ђурђевац

Мајко, прошло је дванаест година откако си отишла, а ниједан дан без тебе није постао лакши. Недостајеш нам у сваком јутру и свакој ноћи, у тишини дома и у мислима које те стално дозивају. Твој глас, твој савјет и твој загрљај остали су урезани у нашим срцима. Учила си нас како се воли, како се прашта и како се иде кроз живот с добротом. И данас живимо носећи твоју љубав као снагу, а успомене на тебе чувамо као највеће благо. Док год постојимо, ти ћеш живјети кроз нас. Заувијек наша једина, никада заборављена.