ЛАЗАР Радулов ФЕМИЋ

Четрдесет је дана од кад си одлучио да нам одеш. Рано си то урадио, требао си нам овамо још дуго. Наш план да у наш Крш Фемића правимо све оно што смо причали сад је разбијен. Требало је да ја тебе чекам тамо, прешао си свог ћалета. Свеједно, знаш и сам да си ти мој мангуп и легенда и понос једини и момчина и дика, зато срећо моја буди сигуран да ће твој ћале само још више и више да те воли, а нови загрљај са тобом остаје мој најзначајнији задатак!