КСЕНИЈА ДАВИДОВИЋ

Не вриједи писати јер су ријечи јако мале, слабе и сироте да би исказале сву бол и тугу коју си оставила одлазећи Господу нашем. Господ свакога чува на земљи док не уради оно због чега се родио. Ти си урадила све оно због чега те је Господ створио. А ми? Кад најближи оде, нешто другачије заболи у души. И смијех има другачију грађу. Мање су стопе у нашем стану. И сунце некако болније грије. Смрт је немоћна пред оним кога смо вољели и кога ћемо вјечно вољети. Безвремено, драги мој Мићко. Умјесто четрдесетодневног помена, који ћемо одржати у кругу најуже родбине, обновићемо цркву на Скадарском језеру (Врањина) и монашки конак Краља Николе.