С тугом, али и поносом који не блиједи, сјећамо се нашег драгог свекра и ђеда
КРСТО – ЋИЋА ВРАЧАР
Прошло је пола године без његове мудрости, благих ријечи и топлине. Дани пролазе, али празнина остаје, јер људи попут њега не заборављају се. Био је човјек великог и искреног срца, увијек спреман да помогне и да пружи мир својом снагом. Учио нас је поштењеу, доброти и љубави која се показује дјелима. Иако није с нама, његова доброта живи у свему што радимо. Заувијек вољен, никада заборављен.
Твоји: снаха БИЉАНА, унука ЉУБИЦА и унуци МИЛОШ и ЛУКА
