Дан за даном иде, а ниједан без сјећања на Вас. Вријеме није лијек већ свједок бола, туге и празнине што нијесте са нама. С љубављу и поносом Вас помињемо онакве какви сте били, ведри, несебични, пуни љубави... Тужни што сте нас прерано напустили, а поносни што смо имали такве родитеље. Ми ћемо наставити даље онако како сте нас учили, да се чувамо, држимо заједно и пазимо у љубави и чежњи за Вама.