КРСМАНОВИЋ МИЛОИЦА ДРАГАН

Драги наш тајо и д‌једе, сваким даном све више нам фалиш, спомињемо те често причамо о томе како си радио, градио, мучио се помагао нас све, обезбиједио све са нашом мајком и хвала вам на свему томе, ал би више вољели да сте нам ви ту са нама. Тата, борцу мој велики јунаку, мој какве си муке издржао и стоички поднио и рањеног срца за Гином нашом и поред свега си се борио и тих био и тихо отишао да ником не досади ни болешћу ни мукама и поред тога ти си насмијан опет био да нас дочекаш да нас окупиш. Хвала ти на свему, тајо и д‌једе, што си нас научио како треба поштено корачати кроз живот, и какав треба бити домаћин човјек који нема чега да се застиди. Поносни смо на тебе и бићемо увијек. Вољет ћемо те док смо живи, почивајте у миру вољени наши.