Прође и пета година од када сте отишли, али не прође ни један дан да нијесте са нама у мислима, сјећањима, причама, у трагању за оним „шта би рекли тата и мајка, би ли им се свидјело, требали би због њих ...“. И тако, дан за даном, живимо у недостајању вас, свјесне да ту празнину никад и нико не може попунити. Поносне што смо дио вас, захвалне за све, вјечно вас волимо!